Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić uru­čio je „Nje­go­še­vu na­gra­du” Mi­ljen­ku Jer­go­vi­ću na sve­ča­no­sti ko­ja je si­noć upri­li­če­na u Vla­di­nom do­mu na Ce­ti­nju. Hr­vat­skom knji­žev­ni­ku je vi­so­ko knji­žev­no pri­zna­nje do­di­je­lje­no za ro­man „Rod”, ko­ji je 2013. go­di­ne ob­ja­vio hr­vat­ski iz­da­vač „Frak­tu­ra”.
Za­hva­lju­ju­ći na pri­zna­nju, Jer­go­vić je be­sje­du po­sve­tio Nje­go­šu, is­ti­ču­ći da i na­kon mno­go go­di­na osta­je ču­do pot­pu­ne iden­ti­fi­ka­ci­je i ču­do onog što nje­gov je­zik mo­že.
– Oba­ve­za­li ste me Nje­go­šem, oba­ve­za­li ste me Cr­nom Go­rom. Ne znam je­sam li u sta­nju tu oba­ve­zu odr­ža­ti i is­pu­ni­ti. Ako po­sto­ji u sve­mu to­me ne­ka po­moć i ne­ka utje­ha, mo­ram re­ći da ni­je­sam pr­vi Jer­go­vić ko­jeg je Cr­na Go­ra oba­ve­za­la na ne­što. Je­dan va­žan mi­ni­star u vla­di kra­lja Ni­ko­le bio je Fi­lip Jer­go­vić – ka­zao je Mi­lje­no Jer­go­vić.
La­u­re­a­tu i broj­nim zva­ni­ca­ma u Vla­di­nom do­mu obra­tio se pred­sjed­nik Vu­ja­no­vić, ko­ji je pod­sje­tio da je na­za­vi­sna Cr­na Go­ra do­di­je­li­la ovu na­gra­du i Mir­ku Ko­va­ču i To­ma­šu Ša­la­mu­nu.
On je pod­sje­tio na Pe­tra Dru­gog Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša i nje­go­ve sve­vre­me­ne po­ru­ke iz gran­di­o­znog dje­la „Lu­ča mi­kro­ko­zma”.
– Iz­dvo­ji­ću dvi­je ko­je se mo­gu po­ve­za­ti sa du­bi­nom pro­mi­šlja­nja ovo­go­di­šnjeg do­bit­ni­ka „Nje­go­še­ve na­gra­de”. Ve­li­ku i traj­nu isti­nu: ,,Taj­na čoj­ku čo­vjek je naj­vi­ša”; ko­ja svje­do­či da je u taj­na­ma čo­vje­čan­stva čo­vjek naj­ve­ća taj­na. Od­u­vi­jek i za­u­vi­jek. To oba­ve­zu­je sve, i u sva­kom vre­me­nu, na is­tra­ži­va­nje taj­ne čo­vje­ka u ime vri­jed­no­sti i čo­vje­ka i čo­vje­čan­stva. Dru­ga mi­sao je da ,,dan sa da­nom vjen­ča­je se to­kom, sva­ki na­šom po­na­o­sob mu­kom, ne­ma da­na ko­ji mi že­li­mo, ni bla­žen­stva za ko­jim če­zne­mo”. Ve­li­ka Nje­go­še­va isti­na da ne­ma že­lje­nog da­na ni bla­žen­stva za ko­jim se če­zne sa­mo je sna­žan po­ziv da te­ži­mo že­lje­nom i če­zne­mo za bla­že­nim – ka­zao je Vu­ja­no­vić. On je do­dao da je dje­lo ovo­go­di­šnjeg do­bit­ni­ka na­gra­de ta­ko­đe po­sve­će­no is­tra­ži­va­nju taj­ne čo­vje­ka i do­sti­za­nju že­lje­nog da­na i bla­žen­stva.
Mi­ljen­ko Jer­go­vić, ka­ko je do­dao, je­dan je od naj­zna­čaj­ni­jih pri­po­vje­da­ča i me­dij­ski naj­pre­po­zna­tlji­vi­jih auto­ra na ši­rem ju­žno­slo­ven­skom pro­sto­ru.
– U na­gra­đe­nom ro­ma­nu „Rod” Jer­go­vić stva­ra auten­ti­čan po­gled na ju­žno­slo­ven­ski dva­de­se­ti vi­jek. Pi­ta­nje na­ci­o­nal­nih, je­zič­kih i kul­tur­nih iden­ti­te­ta je u fo­ku­su nje­go­vih knji­žev­nih op­ser­va­ci­ja. Kroz svo­ju sud­bi­nu i sud­bi­nu vla­sti­te po­ro­di­ce, on go­vo­ri o po­li­tič­kim pre­vi­ra­nji­ma na Bal­ka­nu i u Evro­pi od po­čet­ka 20. vi­je­ka do da­na­šnji­ce – re­kao je Vu­ja­no­vić.
Ka­ko je do­dao, po­seb­nu vri­jed­nost ro­ma­na či­ni pri­kaz psi­ho­lo­gi­je i ka­rak­te­ra ga­le­ri­je naj­ra­zno­vr­sni­jih lič­no­sti.
– Li­te­ra­tu­ra Mi­ljen­ka Jer­go­vi­ća ima svoj­stva ka­tar­ze pri­pad­no­sti, pre­i­spi­ti­va­nja kon­cep­ta lič­nog i na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, mi­ta i isto­ri­je. Ona je naš su­sret sa na­ma sa­mi­ma. Knji­ga „Rod” je svje­do­čan­stvo o vre­me­nu i sud­bi­na­ma. Pi­sac je ne­pri­stra­sni svje­dok lič­nih i ko­lek­tiv­nih sud­bi­na. Či­ta­njem ro­ma­na shva­ta­mo da ne­ma ni­šta vred­ni­je od ljud­skog ži­vo­ta. Ni­ka­kve ide­je, uvje­re­nja ili ide­o­lo­gi­je. Za­to je ključ­na po­ru­ka ka­ko osta­ti čo­vjek i za­dr­ža­ti etič­ki stav upr­kos po­dje­la­ma, ra­to­vi­ma i na­si­lju – na­veo je Vu­ja­no­vić.
On je za­klju­čio da li­te­ra­tu­ra ne mo­že pro­mi­je­ni­ti svi­jet, ali nam mo­že po­mo­ći u nje­go­vom bo­ljem ra­zu­mi­je­va­nju, u na­šoj te­žnji za stva­ra­njem pra­ve­de­nih od­no­sa.
U Vla­di­nom do­mu pri­re­đen je i sa­dr­ža­jan kul­tur­ni pro­gram. Vi­o­lon­če­li­sta Dmi­trij Pro­ko­fjev iz­veo je Ba­hov Pre­lu­di­jum, a od­lom­ke iz na­gra­đe­nog ro­ma­na „Rod” či­ta­li su Ma­ja Sto­ja­no­vić i Fi­lip Đu­re­tić.
Z. Pe­ta­no­vić


Pod­sti­caj uni­kat­nom knji­žev­nom opu­su

Pred­sjed­nik ži­ri­ja za do­dje­lu Nje­go­še­ve na­gra­de Vla­ho Bo­gi­šić ka­zao je da je Jer­go­vi­ćev knji­žev­ni opus uni­ka­tan i oform­ljen, pa ipak još u na­sta­ja­nju i ra­stu.
– Ovim ve­li­kim Nje­go­še­vim i cr­no­gor­skim pri­zna­njem do­bi­ja kul­tur­ni pod­sti­caj da se br­že i re­fe­rent­ni­je in­te­gri­še ne sa­mo u ar­hiv ju­žno­slo­ven­skih knji­žev­no­sti, već i u nji­hov si­stem estet­skih vri­jed­no­sti. A upra­vo taj si­stem vri­jed­no­sti bi­će neo­d­mje­nji­vi oti­sak du­hov­no­sti na­šeg vre­me­na – re­kao je Bo­gi­šić.
On je do­dao da je Jer­go­vi­ćev knji­žev­ni je­zik ju­žno­slo­ven­ski amal­gam in­ter­lin­gvi­stič­ki bo­gat i in­klu­zi­van, te za­to i stil­ski de­li­ka­tan.
– Nje­gov pri­po­vje­dač­ki stil je po­gled na svi­jet i pro­jek­ci­ja ju­žno­slo­ven­skog 20. sto­lje­ća. On iz­ga­ra na og­nji­štu ju­žno­slo­ven­ske dru­štve­ne kul­tur­ne je­zič­ke i eg­zi­sten­ci­jal­ne fe­no­me­no­lo­gi­je, što do­pu­šta da se nje­go­vi ro­ma­ni pri­me kao pa­ra­dig­me i pa­ra­bo­le za na­šu stvar­nost i po­vi­jest ko­ju ži­vi­mo i ko­ja tra­ži tu­ma­če­nje i knji­žev­ne pro­jek­ci­je i fik­sa­ci­je. On ni­je po­vr­šan, efe­me­ran, ni po­li­tič­ki ko­rek­tan. Mo­žda ga za­to ne­ri­jet­ko do­ži­vlja­va­mo kao kul­tur­no i po­li­tič­ki pro­vo­ka­tiv­nog – is­ta­kao je Bo­gi­šić.


Ne ro­bu­je na­ci­o­nal­nim kli­še­i­ma

Pre­ma Bo­gi­ši­će­vim ri­je­či­ma, Jer­go­vić pred­sta­vlja je­zgro ju­žno­slo­ven­skog tran­skul­tur­nog fe­no­me­na.
–Knji­žev­nik po­sma­tra taj fe­no­men iz­nu­tra, a ujed­no i spo­lja, jer je nje­go­va tač­ka gle­da­nja, ili po­sma­tra­nja, po­kret­na, flek­si­bil­na, ni­je za­ro­blje­na u na­ci­o­nal­nim kli­še­i­ma i ka­no­ni­ma, pre­va­zi­la­zi na­ci­o­na­li­zme i vi­še spa­ja ju­žno­sla­ven­ske raz­li­či­to­sti, ne­go što raz­dva­ja.
Jer­go­vi­ćev „Rod” je­ste ka­ta­r­za pri­pad­no­sti: kroz pro­ble­ma­ti­zo­va­nje pri­pad­no­sti, kroz ne­pri­pad­nost, lju­bav, je­zik i du­hov­nost, kroz me­mo­ri­ju i sud­bi­nu. Za­to nje­gov ro­man de­kon­stru­i­še kon­cept et­nič­kog i na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, i su­o­ča­va se sa po­li­fo­nim iden­ti­te­ti­ma na ju­žno­slo­ven­skim pod­ruč­ji­ma – za­klju­čio je Bo­gi­šić.